Prasad alergična na soju ? Da li je to moguće i kakve su posledice ?                                                         

Ako postoje dve stvari koje se povezuju i gde se čini da je veza neraskidiva onda su to svinje i soja. Zapravo, efikasan i moderna tov svinja je toliko "psihički" postao vezan za soju , toliko se čini da tov svinja nije moguć bez soje da deluje prosto neverovatno da bi svinje u bilo kom slučaju mogle da budu alergične na neki deo soje. Soja naravno,kao zrno, kao biljka sadrži antinutivne faktore koji sprečavaju delovanje proteaza enzima koji razlažu proteine. Da ne ulazimo u biologiju i evoluciju ali verovatno je tokom miliona godina evolucije svaka životinja na planeti pokušava da pojede zrno koje je tako slično mesu - po aminokiselinskom sastavu. Logično soja je morala da razvije "nešto" zbog čega bi se "napadač" koji pokušava da jede seme , osećao neprijatno. Ukoliko na primer svinja pojede sirovo zrno soje, razvila bi jaku mučninu, zbog kojeg bi kada sledeći put oseti miris soje , odbijala da je jede. Baš zbog toga se radi termička obrada soje, visoka temepratura u na primer vlažnom ekstrudiranju uništi na 150 stepeni celzijusa najveći deo antinutritivnih faktora. Medjutim, relativno nedavno je otkrivena jedna, još zanimljivija stvar, koja do sada nije bila poznata : prasad može da razvije alergiju na soju koja u crevima dovodi do reakcija koja je veoma slična inflamatornoj reakciji. Vrlo često mlada prasad koja se odlučuju mogu da imaju tanka creva koja su i 20-40% pod nekom vrstom zapaljenja. Naravno, posledica je smanjenje apsorbcije nutrijenata i takozvani "lag" koji se javlja u napredovanju prasadi. Na primer ono što praktično odgajivač vidi je da prasad veoma usporedno napreduju , ponekad imaju proliv pri odlučivanju i generalno pokazuju simptome enteritisa. Većina svinjara ovo pripiše stresu zbog odlučivanja ali zapravo radi se o alergijskoj reakciji na glicin i konglicin , dva makroproteina soje koji se inače ne "raspadnu" u toku pukog ekstrudiranja a u soji čine i do 40% ukupnog proteina. Ono što se dogodi "na kraju" je da prasad posle nekog vremena slabijeg prirasta nastavi na napreduje, ali tokom celokupnog narednog perioda ima u suštini nešto što može da se okarakteriše kao alergija na hranu i zbog toga je prirast slabiji, svinja često pati od neke forme indigestije. Postoji nekoliko rešenja za ovaj problem. Pod jedan ukupna količina soje u starterima mora da bude smanjenja , u smislus količine sojinog griza, što je manja količina griza to je manja šansa da će doći do alergijske reakcije. Proteini sojinog griza mogu da se smanje tako što će se dodati mlečni protein, što na primer FSH "Sto posto" radi - u naše startere se dodaju proteini sušene surutke ili na primer mogu da se dodaju proteinski izolati soje gde je glicin praktično razložen. I na kraju, još jedno rešenje koje primeenjujemo je dodavanje specijanih proteaza , koje mogu da dodatno razlože glicin u crevima pre nego što dodje do alergijske reakcije. U svakom slučaju, dakle, alergija na soju u svinja postoji - medjutim postoje i rešenja !         

Video priručnik za stočare koji objašnjava problematiku uzgoja i ishrane prasadi do 10 kg.